/ април 7, 2016/ Вијести

Драгољуб Јеличић остаће упамћен као један од најмлађих војника српске али и осталих армија учесница у Првом светском рату.

Пореклом из Кордуна, одакле је његова породица због Аустро-угарског терора морала у изгнанство. Њихово одредиште је био град Шабац.

Драгољуб Јеличић је првим данима рата тек пошао у школу. У првим биткама остао је без оца који је погинуо, остао је и без мајке која се преудала па је дечак морао сам да крене у живот.

Отишао је у Београд  али тамо уместо бољег живота дочекала га је опсада града ода странеАустро-угара. Драгољуб Јеличић,  иако дванаестогодишњи дечак, прикључио се српској војсци у одбрани. Тада је и настала једна од најпознатијих фотографија малог дечака који пушком циља непријатеља, непознатог француског фотографа.

Након пада престонице, са српском војском је кренуо према југу и придружио се српској војсци на планини Рудник, где га је и краљ Петар Први, приметио и сазнавши за његову судбину, наредио да га припреме и уреде као правог српског војника. Драгољуб Јеличић је тада постао најмлађи питомац краља Петра Првог.

О јунаштву овог великог војника, говорио је и писао Арчибалд Рајс, који га је упознао у Нишкој болници, приликом једног од шест рањавања, колико је пута мали Драгољуб Јеличићзаустављао метке својим телом

.„Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Издржао је без иједне речи“ – написао је тада Рајс у књизи „Шта сам видео и доживео у великим данима“.

Више пута је одликован, а лично га је регент Александар унапредио у чин каплара, пре него што је  Драгољуб Јеличић напунио четрнаест година. До краја рата је дошао до чинаподнаредника. Прешао је пешке Албанију са српском војском а касније је учествовао као борац и на Солунском фронту.

Али ни други светски рат није заобишао Драгољуба Јеличића, придружио се партизанима и поново ратовао против истог непријатеља.

После другог светског рата коначно је могао да ужива у глуми коју је волео. Био је члан Удружења драмских уметника Београда. Комичар и глумац Драгољуб Јеличић је био на даскама позоришта у Београду, Скопљу, Јагодини, Тузли, Ријеци и Никшићу. У Народном позоришту у Никшићу је и завршио своју каријеру глумца, а у том граду завршен је пут једног хероја. Умро је  1963. године.

Извор: www.velikirat.com