/ новембар 18, 2013/ Република Српска

Породице у савременом свијету трпе све веће и дубље промјене и на тај начин онемогућавају здраво одрастање. Замке одрастања су често присутне у породицама, долазе споља или изнутра, ми их не препознајемо, па се тако конфликт продубљује и имамо оно што не бисмо жељели да се догађа у једној породици.

Ово је била тема данашњег предавња “Криза савремене породице – замке одрстања”, које је организовао Центар за социјални рад Бањалука и Крајишки културни центар “Свети Сава”.

Модерна породица се данас сусреће са многим проблемима, а један од кључних јесте мањак комуникације између дјеце и родитеља али и између самих родитеља, што често доводи до дисфункционалности породице, те нездравог одрастања јединке у њој.

“Савремена породица је често дисфункционална, а млади лутају мрачним стазама зависности, алкохолизма, те новим облицима зависности, односно интернет технологије. Тако постају лијења, и не стигну да одрасту. Данас биљежимо све већи број људи који су депресивни, која пролазе кроз сва та искушења, тјерају човјека да потроши све своје ресурсе, зато што се форсира инверзија ритма гдје млади остају будни до дубоко у ноћ, а сутрадан их нема на сунцу”, казао је специјалиста медицинске психологије из Београда, Влајко Пановић.

Он каже да је, поред агресивности, депресивност сљедећи ентитет на нашим просторима који ће се појављјивати у људском доживљају.

“Замке су, прије свега, недовољно добра комуникација између партнера, они све више постају ривали умјесто партнери. Само је породица као заједница љековита и као таква она може да да смјернице својој дјеци, да лако разликују замке, да препознају искушења и да се опредијеле за здраве стилове живота”, истакао је Пановић.

Осим тих проблема, евидентан је и мањак комуникације између саме дјеце. Данас породица представља скуп појединаца гдје свако у својој соби проводи вријеме у виртуелном свијету, при чему се остварује једносмјерна комуникација.

„Породица престаје да буде заједница и то је оно што даље онемогућава дјетету да развије своје потенцијале да научи праве вриједности, а сами тим такав човјек је подлежан манипулацијама, он је касније или агресиван или депресиван“, казао је Пановић.

Избјећи проблеме у савременој породици је тешко, али Пановић савјетује да прво требамо добро размислит прије уласка у брак.

„Када се уђе у брак, требало би чувати и његовати достојанство заједнице. Данас људи лако улазе у брак, а још лакше из њега излазе и таква породица временом постаје нефункционална. Његујмо разговор у породици, па иако постоји једносмјерна комуникација, ми у ствари само имамо илузију да смо у контакту, али нема разговора”, сматра Пановић.

Управо је разговор могућност да се развије емоционални однос. Ако га нема, суочавамо се са хладноћом, и несналажењем, односно отуђивање прије сазријевања.

Директорица Центра за социјални рад Бањалука Вера Сладојевић каже да се из године у годину повећава број младих који долазе због проблема функционисања у својој породици, не само као брачни супружници већ и у односу према дјеци гдје је уочен проблем.

“Чињеница је да расте број дјеце која су занемарена или злостављена. Упалила се лампица и сви морамо да одреагујемо. То прије свега радимо кроз наше превентивне програме и у сарадњи са партнерима, са аспекта науке и искуства треба да размотримо гдје је улога свих нас”, рекла је Сладојевићева.

Међутим нису само младе породице на удару замки, до кризе долази и између старијих брачних парова, али и измађу одрасле браће и сестара.

„Не желимо тражити кривца, већ створити услове да помогнемо породици, да им кажемо који је најбољи пут којег би требали градити. Ми увијек тражимо кривицу, али прво треба да научимо како да градимо будућност и породицу”, истакла је Сладојевићева.

Замке са којима се сусреће породица не појављују се само на нашим просторима, већ је то један глобални проблем.

“Нисмо ми издвојени из контекста цијелог свијета гдје је породица дошла у кризу и гдје постоји разни изазови за негативне персективе погрешног живљења. Покушавамо да на један отворен начин пошаљемо поруке грађанима да је могуће на платформи разумјевања, толеранције, љубави и опраштања живјети љепше и угодније”, рекао је члан управног одбора Крајишког културног центра “Свети Сава”, Никола Доронтић.

Он каже да није материјална ситуација главни кривац за све већи број развода. Већ више година се појављује тренд распада породичног живљења, и долази до тога да се популарише живот у непотпуним породицама у односу на потпуну и функционалну породицу.

“Сваки трећи брак се разводи, и то од треће до пете године, дакле на самом почетку. Људи се прекасно јављају са проблемима породичног функционисања. Кад би дошли на вријеме сигурно би било више могућности за превазилажење проблема”, истакао је Доронтић.

На предавањима је присуствовало највише стручњака из васпитно-образовног сектора, од прешколоског до високо-школског образовања јер дјеца и млади највише времена проводе у школи и наставници су ти који могу да препознају и да одреагују на прави начин.

Извор: etrafika.net